bax

Dragi moji,znam nema me cesto ,dosta obaveza a malo vise moje lenjosti,ali ipak kad god mi je tesko ja se setim Vas,nije fer znam ,mozda se i nadje neka dusa koja ce procita i svari sva moja razmislajnja i gluposti.Jednostavno ovo je moja "ispovedaonica" pa zato nezamerite mi.

Pisao sam vec o iskrenosti ,zaljubljenosti,mojim mukama i osecanjima,ko je procitao shvatice o cemu se radi,nazalost ovo je nastavak te price.Ova moja prica je toliko komplikovana da i ja ponekad nemogu  da shvatim sta mi se "desava".Da krenem redom,postoji jedna devojka sa kojom se gledam vec mesecima ,inteligentna,lepa a ponajvise harizmaticna,ima ogromnu harizmu koja deluje na mene kao lepak.Izasli smo par puta veoma dobro se razumemo cak i previse dobro ,tako se lepo slazemo i dopunjujemo ,evo samo jedan detalj pre tri dana bio mi je rodjendan i na moje veliko iznenadjenje dosla je iako sam bio duboko bio ubedjen da nece,ali pojavila se pricali smo par sati sami,i bilo nam je fenomenalno toliko dobro da sam je vratio kuci u 02.00 h ,da bi me pozvala posleetnaest minuta i pricali smo do 5.00 ujutro.

Bili smo iskreni jedni prema drugom i zajedno podelili svoja osecanja doduse onako izmedju redova licno ,ali zato telefonom ogolili smo svoje duse i rekli jedno drugom sve lepa i nezna osecanja.

Dali sam trebao da ogolim svoju dusu do kraja ?

Dilema kod mene je velika s obzirom da nece da mi se javi vec par dana ,razmisljam mozda sam preterao ,mozda je bilo bolje da sam bez reci presao na dela i prepustio se ljubavnom zaru .

Mozda ? Ali ?Gde je tu kraj ?

U ljubavi nema garancije ja to veoma dobro znam,ali neznam na cemu sam gde je tu uopste pocetak a gde kraj,nazire li se kraj ili mozda pocetak .

Sve nekako postaje velika moja agonoja s obzirom da sam se zaljubio do "daske",imam utisak da sad igra igre samnom,a ja nesto nema strpljenja vise ipak to traje mesecima.

Najednostavnije bi mi bilo da mi kaze bilo sta bilo to prijatno ili ne ,jednostavno da znam dali da uzmem "tetanus" i izbacim je iz svojih misli i glave ,ovako uvek postoji tracak nade,nada uvek postoji ali dali cu ja bilti i dalje ludo zaljubljne toga se najvise bojim ,dali cu sutra,preksutra ili za sedam dana jos uvek biti onaj ludo zaljubljen momak,ili totalno nezainteresovan idijot koji nezna sta ga je snaslo.

Jednostavno receno vreme ce pokazati.

Posle svega ovoga pocinjem da razmisljam dali treba uopste biti iskren do kraja ili ipak dosta toga precutati,jednostavno biti iskren ali sto vise drzati jezik za zubima ,neotvarati svoju dusu do kraja,nepokazivati da si bas ludo zaljubljen,samo dati naznake interesovanja ,sinpatija.

Lako je sve ovo napisati ali treba biti pametan pa znati kuda i kako dalje.

Zivot je kratak i netreba ga koristiti uzalud ,mozda samo malo da se okrenem oko sebe i obratim paznju na svoju okolinu ,mozda tamo postoji ona "prava" koju nisam do sada ni primetio a ne da se bavim prosloscu i buducnoscu kao vidivita Zora.

Ona prava je negde tu trebao bih da pocenem da je trezim i gledam napred,ti je ona negde sigurno ,samo u mom slicaju sudbina mesa karte a ja igram.

Pa da zaigram karte sudbine.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Imamo li svoju SUDBINU?
• ISKRENOST DALI JE TO JOS NA CENI ?
• Zaljubio sam se ,ali sad je kasno
• Zaljubio sam se ?
• MUDROSTI II DEO
• Sam na godisnjem !!!!!
• BRAVO ANA
• MUDROSTI
• JA SAM KOCKAR A VI ???????
• SVI SMO MI POLITICARI !!!!

• Generalna [18]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom