bax

Imamo li svoju SUDBINU?

bax | 07 Mart, 2009 01:05

Dali ste razmisljali mozda sta je to sudbina ?.Dali svako od nas ima svoju subinu?.

Tesko je odgovoriti na ovo pitanje ,zivot svima nama priredjuje lepe i ruzne trenutke ,pa nisam ni ja izuzetak,takav jedan ruzan dogadjaj naveo me je da izgovorm rec "sudbina",ipak posle desetak minuta pocnem da razmisljam sta je to sudbina.Ima li i ja neki put sa koga nema skretanja samo ponekad mi dopusti da skrenem levo i desno sa toga puta ,koji me vodi kroz zivot i priredjujemi razocarenja,srecu,tugu,usamljenost......

I poceo sam da razmisljam o "Sudbini" sa religiske strane veoma brzo sam dosao do odgovora ,kad sam vec spomenuo religiju moram da spomenem jednu cinjenucu koja mi je upala u oci , a to je da u momentu nase psihicke slabosti i ateisti u jednom trenutku postaju pobozni a to je onaj momenat kada izgovore "subina ",ali moj cilj nije bio da sagledam pojam sudbine sa religiskog aspekta ,trazio sam neki drugi nacin da sebi objasnim sudbinu,veoma brzo su moja razmisljanja pocela da idu u drugim pravcima.

Generalno gledano ako ipak postoji subina svima nama je ista ,pocinje momentom kada dodjemo na ovaj svet ,i cim postanemo svesni sebe znamo da postoji i bioloski kraj nasega zivota.

Ja smatram da ako izuzmemo nas bioloski nastanak i nestanak da subina kao vodilja naseg zivota nepostoji.

Sve sto nam se u zivotu desava je posledica naseg cinjenja ili necinjea sve sve svodi na uzrocno posledicnu vezu.

Samo pozivanje na "subinu"oduzimamo i uskracujemmo sebi pravo da razmisljamo,i nedozvoljava nam da se borimo protiv dogadjaja,nego prihvatamo razocarenje ,okrecemo ledja zaboravljamo i nastavljamo dalje kao da se nista nije dogodilo,jednostavno iskljucujemo dogadjaj iz naseg zivota pokusavamo da ga zaboravimo i nastavljamo dalje... i koliko takvih dogadjaja cemo zaboraviti?

Za sve sto nam se u zivotu desavava misljenja sam da smo sami kreirali,svaka izgovorena rec ili nas postupka u odredjenom trenutku ce pokrenuti neku rakciju bilo ona pozitivna ili negativna po nas.

Ako uzmemo da nasem zivotu postoje stvari na koje nemozemo da uticemo, na izbor roditelja, na svoju genetiku,na nacin naseg odrastanja,na traume i nemile dogadjaje u nasem ranom detinstvu,na odrastanje u ranim godinama nasih zivota .....

Sve to ostavlja pecet u nasem zivotu ,ali isto tako kada postanemo svesni sebe pocinjemo da svoju licnost dopunjujemo ,pocinjemo da se interesujemo za odredjene oblasti drustava,probudjeno nam je interesovanje za globalne stvari koje mi sami procenimo da su nam ineresantne,samo "drustvo" ima veoma veliki uticaj na oblikovanje i profilisanje nase licnosti,zato smo svi na neki nacin razliciti.

Protiv fikcije "subina" treba se boriti celim svojim bicem ,jednostavno nedozvoliti da dogadjaji prolaze pored nas i izazivati nam patnju,nego biti samo svesno bice i odupreti se svim izazovima i problemima,moramo teziti da nadjemo neko racionalno resenje i objasnjenje za dogadjaje ,da potisnemo iz sebe sujetu i tvrdoglavost i da nedozvolimo da "subina" upravlja nama a mi kao nemi posmatraci da sve to gledamo i necinimo nista ,vezujemo sebi "ruke" i olako prepustamo da nas dogadjaji vode .

Pozivam se na subinu uveka kada mi je tesko kada mi nejde od ruke ,kada dozivim razocarenje,kad nemam ideje i snage da se pozovema na razum ,i uhvatim se u kostac sa problemom .

Najteze je prelomiti u sebi i neprepustiti se dogadjima,sto je pogresno ,moramo biti jaki samokriticni ,tolerantniji i preusmeriti tok dogadjaja u nasu korist.Moramo biti svesni svojih postupaka koje u savkom tenutku stvaramo .

Treba biti svestan sadasnjosti i gledati u buducnost da sami kreiramo svoj zivot ,i svoj zivotni put ,ipak na tome putu ima dosta lepih kao i ruznim osecanja ,lepa pamtimo ali i sa ruznim moramo se suociti i pokusati da svojim recima i delima pokusamo i od ruznog da napravimo koliko je to god moguce u lepo.

Subinu ili svoj zivot ako se tako moze reci ipak sami kreiramo ,zasto da se prepustamo univerzalnoj reci "subina" ,u narodnim verovanjima postoje i slicni pojmovi zapis,usud,dodjaje...

Svim ovim pojmovima je isto da su oni nese vodilje kroz zivot ,i da nema odstupanja sa toga puta koji nam je zacrtan.

Ja kategoricki odbijam da idem zacrtanim putem ,sve sto u zivotu izgovorim i uradim ima po mene neke posledice ,za sve sam ja i samo ja kriv i nema tu subine, nego samo odgovornosti za ucinjeno i izgovoreno.

Najbolja ilustracija moga ramisljanja o subini su dali indici u svojoj mudrosti "Sreca lezi na vrhu tvoga jezika ,na njemu su i prijatelji i neprijatelji,i zivot i smrt "

Pokusao sam da sebi i vama pojasnim moj pojam sudbine,dali sam uspeo neznam ,u svakom slucaju komentari su uvek dobrodosli.

Ramislite malo dali se treba boriti protiv subine ,ili je prihvatati kao takvu.